Čaj od smilja


Čaj od smilja – božanska biljka za čićenje jetre i organizma

Smilje se danas više spominje u domenu tradicionalne fitoterapije, dok ga moderni preparati vrlo retko koriste!

Smilje –  Helichrysum arenarium L. (Asteraceae)

Narodna imena: smilje, smilj, cmilje, žuto smilje

180.00 din.

Morfološke osobine smilja

Višegodišnja zeljasta biljka, uspravne stabljike, visine od 10 do 40 cm, sa vretenastim i odrvenjenim rizomom. Cvetovi zlatnožuti. Cveta od jula do oktobra. Dobro podnosi uslove ekstremne suše, mada se može sresti i na umereno vlažnim staništima. Pogoduju joj neutralna do slabo kisela zemljišta, kao zemljišta izuzetno siromašna mineralnim materijama (oligotroffia). Zbog toga se javlja na peskovima i suvim travnim mestima. Smilje je mezotermna i polu­sciofitna vrsta. Na terenima Vojvodine naseljava Deliblatsku peščaru u okviru livadskih, stepskih i pašnjačkih zajednica.

Lekovita svojstva smilja

U lekovite svrhe koristi se vršni deo biljke u cvetu (Helichrysi flos ili Stoechados flos), koji je oficinalna droga samo u nekim stranim farmakopejama. U Vojvodini je najviše ima na Deliblatskom pesku, ali se ni tamo nikada nije sakupljala za industrijske potrebe. Cela biljka sadrži neisparive fitoncide. Prema Tucakovu (1964), nekada se iz smilja proizvodio smolast aromatičan ekstrakt, tzv. arinarin, koji je imao osobinu da zaustavlja razvoj mnogih mikroorganizama, da stimuliše nicanje patlidžana i da štiti biljke od napada bakterioza.

Danas se smatra da su glavne supstancije ove droge flavonoidi izosalipurozid, halkon od koga potiče žuta boja listića involukruma, naringenin, helihrizin A i B, zatim kemferol glikozid (apigenin i drugi), ftalidi, skopoletin, umbeliferon, eskuletin, tanini, etarsko ulje i dr. U drogi je poslednjih godina ustanovljeno i prisustvo seskviterpenskih laktona (ksantonolid i gvajanolid). Droga, osobito cvetovi imaju antibakterijska delovanja, što je učinak arenarina, koji takođe stimuliše žuč i pankreas na sekreciju. Prema Sreteru (1972), smilje je jedna od najboljih biljaka za očuvanje funkcije jetre i lučenje žuči. Preparati izrađeni od smilja ispoljavaju seda­tivno dejstvo, smanjuju strah i osećaj gađenja, suzbijaju povraćanje.

Tradicionalna upotreba smilja

Anti-age, jedna je od najpoznatijih reči engleskog jezika, skovana u mudrim marketinškim strategijama više ili manje prirodne kozmetike. Davno pre takvog trenda, naše prabake imale su jedino svoj okoliš. U kamenu i kršu sredozemnih zemalja, od Hercegovine i Deliblatske peščare preko Sicilije i Korzike, pa sve do Španije, u kasno proleće, ispod vrelog sunca. Žuti cvetovi smilja, skromni i uzvišeni, zapleniše pozornost naših predaka svojim zanosnim i nežnim mirisom. Ne prozvaše ga uzalud imortelle, besmrtno. Svake godine, na mestima gde samo retko bilje može naći svoj dom, uporni život cvate u svojoj besmrtnosti.

Naučeni smo kako je smilje biljka iz kozmetike, fitoterapeuti su je vekovima koristili i u druge svrhe. Postoji mnogo vrsta smilja, a najpoznatija je Helichrysum italicum. Pripada velikoj, evolucijski razvijenoj familiji Asteraceae, u kojoj su mnoge aromatične lekovite vrste, poput rimske i nemačke kamilice, hajdučke trave. Smilje obično cvate u julu, kad se i sakuplja. Koriste se njegovi cvetovi, pogotovo za proizvodnju eteričnog ulja. U fitoterapijske svrhe koristi se i cvet, ali katkad i herba biljke u cvatu. Cvetovi i listovi smilja sadrže jako gorke materije, ftalide, flavonoide. Premda čaj od smilja ima izuzetno prijatan, gotovo parfemski miris, njegov je ukus jako gorak. Po tome podseća na čaj od cveta prave lavande, koji je takođe prijatnog mirisa, ali gorkog i neprijatnog ukusa.

Čaj od smilja gotovo zaboravljen u fitoterapiji

Uporaba smilja u fitoterapiji gotovo je zaboravljena. Kao mnoge gorke biljke, deluje kao holeretik (podstiče lučenje žuči), čime olakšava i proces probave. Ipak, u toj primeni istisnule su ga druge biljke, poput artičoke, čička, korena maslačka i ostalih biljaka koje se lakše nalaze na našem tržištu. U Srbiji gotovo i ne postoji komercijalni preparat koji deluje na jetru i žuč, a u čijem  sastavu dominira smilje.
Ipak, smilje ima i svojih prednosti – osim što deluje na žuč, pojačava i lučenje želudačnih  sokova  (stomahik), i pokreće pankreas. Stoga bi bio idealan za sve koji pate od zatvora i usporenog metabolizma. U tome su ga danas istisnuli biljni preparati koji sadrže tzv. proteolitičke enzime (razgrađuju proteine iz hrane), poput ananasa i papaje, mini pomorandža i druge komercijalne varijante.

Smilje se uobičajeno koristi u obliku čaja, a danas ređe u tinkturama. S čajem ne treba preterivati, pre svega zbog gorkog ukusa: 1 kafena kašičica smilja prelije se  2 dcl ključale vode, ostavi da odstoji 15 min. i pije tri puta na dan. Tinktura se pravi u 65-postotnom etanolu, a dnevna doza iznosi 30 kapi u čaši vode,  tri puta dnevno.
Osim običnog smilja, u fitoterapiji se puno koristi srodna vrsta – peščarsko smilje (Helichrysum arenarium). Neki ga autori hvale kao lekovitiju vrstu i od poznatijeg smilja (Helichrysum italicum).

Tajne eteričnog ulja

Božanstveni miris smilja, slatkast, slojevit i parfemski, davno je naterao ljude na njegovu kozmetičku upotrebu. Kao i kod svih biljaka, miris mu potiče od  eteričnog ulja. Vrlo je složenog sastava – sadrži kombinaciju nerola i neril-acetata kao i kombinaciju – italidioni, kojih gotovo i nema u drugim vrstama bilja.

Pre nego što je destilacija eteričnog ulja postala uobičajena, smilje se “potapalo”, odnosno macerovalo u uljima poput masline ili badema, jer biljna ulja dobro rastvaraju eterično ulje. Takav macerat poprimao bi prijatan miris cvetova smilja. Danas ga je nemoguće kupiti, povremeno ga rade u kućnoj varijanti.
Otkako je destilacija krajem 19. veka postala proširena u Evropi, počela je i tržišna proizvodnja tog skupoga i dragocenog ulja. Smilje sadrži vrlo malo eteričnog ulja (manje od 0,05 posto), pa je potrebno više od 1 tone biljke da bi se dobio kilogram etarskog ulja. Mora se destilovati  sveža, a ne osušena biljka. Pa je njegova cena visoka, baš kao što i priliči jednoj biljci besmrtnosti.

Kao imortelle, dobilo je reputaciju da ima moć izbrisati tragove vremena na licu. Deluje protiv bora regeneriše i revitalizuje umornu i zrelu kožu izloženu spoljašnjem i unutrašnjem stresu. To saznanje iz klasične francuske škole aromaterapije postala je prava marketinška zlatna koka.

Evo jedne interesantne recepturu za domaće anti-age ulje:

  • 15 mL biljnog ulja argana, hladno presovanog i nerafinisanog
  • 15 mL biljnog ulja ploda divlje ruže, hladno presovanog i nerafinisanog
  • 2-4 kapi etarskog ulja smilja.
  • zatvorite u bočicu od 30mL i dobro izmešajte. Nanosi se u tankom sloju, najčešće uveče. To ulje izuzetno neguje i hrani kožu i već posle prve upotrebe oseća se prijatnost.

Tokom proizvodnje etarskog ulja nastaje još jedan zanimljiv proizvod, hidrolat ili cvetna vodica smilja. Nanesena sprejem na kožu, vlaži je i smiruje upale. Posebno je prijatnog mirisa.Osim aromaterapije, vrlo mali broj ljudi zna da je ulje smilja jedno od najboljih sredstava protiv hematoma (modrica). To zanimljivo delovanje otkrio je francuski lekar i aromaterapeut Daniel Pénoël.

Igrom slučaja, dobio je uzorak od nekoliko decilitara eteričnog ulja smilja pre odlaska u inostranstvo i poneo ga sa sobom. Jedne večeri napao ga je bernardinac i nekoliko puta ugrizao preko nogavica. Uzeo je eterično ulje smilja i celu noć ga nanosio na povredu. Ujutru je primetio da na mestu gde su trebale da budu modrice nije bilo ničega, a rane su zarasle puno brže od očekivanog. To ga je nagnalo da na pacijentima ispita njegovo delovanje i otkrio je da izaziva brzo povlačenje modrica, čak i onih “starih” žućkasto-zelenih modrica koje su uporne  i ne prolaze.