Regulacija šećera u krvi važna je za očuvanje zdravlja, pravilno funkcionisanje organizma i smanjenje rizika od komplikacija povezanih sa dijabetesom. Kada nivo glukoze u krvi često prelazi preporučene vrednosti, potrebno je obratiti pažnju na ishranu, fizičku aktivnost, svakodnevne navike i redovno praćenje zdravstvenog stanja.
Povišen šećer u krvi ne mora uvek da izazove očigledne simptome, zbog čega mnogi ljudi ne prepoznaju problem na vreme. Pravovremena kontrola glikemije, odgovarajući plan ishrane i pridržavanje saveta lekara predstavljaju osnovu za uspešno upravljanje ovim stanjem.
Zašto je važna regulacija šećera u krvi?
Glukoza je jedan od glavnih izvora energije za ljudski organizam. Njena koncentracija u krvi menja se tokom dana, naročito nakon obroka, tokom fizičke aktivnosti i u periodima odmora. Hormon insulin omogućava ćelijama da koriste glukozu, čime doprinosi održavanju odgovarajućeg nivoa šećera u krvi.
Kod osoba sa dijabetesom tipa 1 organizam ne proizvodi dovoljno insulina, dok kod dijabetesa tipa 2 telo ne koristi insulin na odgovarajući način ili ga vremenom ne proizvodi u dovoljnoj količini. Posledica može biti dugotrajno povišen nivo glukoze u krvi.
Ako se glikemija ne kontroliše na odgovarajući način, povećava se rizik od oštećenja krvnih sudova, bubrega, očiju i nerava.
Koji su najčešći uzroci povišenog šećera u krvi?
Na nivo glukoze utiče više međusobno povezanih faktora. Ishrana bogata jednostavnim šećerima i rafinisanim ugljenim hidratima, nedovoljno kretanja, višak telesne mase, stres i nedostatak sna mogu otežati održavanje stabilne glikemije.
Kod osoba kojima je već dijagnostikovan dijabetes, na vrednosti šećera mogu uticati i infekcije, druge bolesti, određeni lekovi, preskakanje terapije ili neodgovarajuće doziranje insulina.
Ishrana za bolju regulaciju šećera u krvi
Pravilno izbalansirana ishrana jedan je od ključnih faktora u kontroli glikemije. To ne znači da je potrebno potpuno izbaciti sve ugljene hidrate, već izabrati kvalitetnije namirnice, voditi računa o količini i rasporedu obroka i kombinovati različite grupe namirnica.
Prednost treba dati povrću, mahunarkama, integralnim žitaricama, orašastim plodovima i drugim namirnicama koje obezbeđuju vlakna. Proteini iz ribe, jaja, nemasnog mesa i odgovarajućih biljnih izvora, kao i zdrave masti, mogu doprineti uravnoteženijim obrocima.
Zaslađene napitke, velike količine slatkiša i često konzumiranje izrazito prerađene hrane korisno je ograničiti. Voda je dobar izbor za svakodnevnu hidrataciju, dok količinu voća i drugih namirnica koje sadrže ugljene hidrate treba prilagoditi individualnim potrebama.
Osobama sa dijabetesom može koristiti plan ishrane napravljen uz pomoć lekara ili nutricioniste koji ima iskustva u radu sa dijabetesom. Takav pristup omogućava da se ishrana prilagodi terapiji, nivou fizičke aktivnosti i ciljnim vrednostima glukoze.
Fizička aktivnost i šećer u krvi
Redovno kretanje može poboljšati osetljivost organizma na insulin i doprineti boljoj kontroli glikemije. Nije neophodno odmah započeti naporne treninge. Brže hodanje, vožnja bicikla, plivanje i druge aktivnosti prilagođene fizičkim mogućnostima mogu biti dobar početak.
Korisno je smanjiti vreme provedeno u neprekidnom sedenju i uvesti više kretanja u svakodnevnu rutinu. Čak i kraće šetnje, kada su bezbedne i odgovaraju zdravstvenom stanju, mogu biti deo zdravijih životnih navika.
Osobe koje koriste insulin ili određene lekove za snižavanje šećera treba da obrate pažnju na mogućnost hipoglikemije, odnosno preniskog nivoa glukoze, tokom i nakon vežbanja.
Stres, san i svakodnevne navike
Stres i nedovoljno sna mogu uticati na hormone koji regulišu metabolizam i otežati kontrolu šećera u krvi. Zato je, pored ishrane i kretanja, važno obratiti pažnju i na kvalitet odmora.
Redovan raspored spavanja, tehnike opuštanja, boravak na otvorenom i aktivnosti koje pomažu u smanjenju napetosti mogu doprineti zdravijem načinu života. Takođe, prestanak pušenja i ograničavanje alkohola važni su za opšte zdravlje i smanjenje rizika od kardiovaskularnih komplikacija.
Ako se javljaju učestalo mokrenje, pojačana žeđ, zamor, zamagljen vid ili neobjašnjiv gubitak telesne mase, potrebno je javiti se lekaru radi procene. Izrazito visok šećer praćen povraćanjem, bolom u stomaku, otežanim ili ubrzanim disanjem, konfuzijom ili izrazitom pospanošću zahteva hitnu medicinsku procenu.
Saznajte više o proizvodu: Floradijabet biljne kapi za šećer i dijabetes – regulacija šećera u krvi.