FloraLip kapi za jetru i holesterol – prirodan biljni preparat za čišćenje jetre i regulisanje nivoa holesterola!!!
Povišen nivo holesterola (hiperholesterolemija) u cirkulaciji i njegove posledice kao što je nastanak i razvoj aterosklerotičnih promena na zidovima krvnih sudova jedan je od najvažnijih faktora rizika od obolevanja i mortaliteta kod osoba srednjeg i starijeg životnog doba. Povećan rizik od nastanka koronarne bolesti srazmeran je povišenom nivou LDL (“loš”), a smanjuje se sa povećanjem koncentracije HDL (»dobar«) holesterola.
Prva mera za regulisanje povišene koncentracije holesterola je pridržavanje režima ishrane sa smanjenom količinom masti i holesterola. Međutim, promene u načinu ishrane često nisu dovoljne za snižavanje povišenog nivoa holesterola. U tom slučaju, dijetetski suplementi kao dodatak redovnoj ishrani mogu da pomognu u snižavanju koncentracije holesterola u krvi.FloraLip® biljne kapi sadrže mešavinu biljnih tinktura koje mogu da doprinesu snižavanju nivoa holesterola i sprečavanju slepljivanja krvnih pločica (trombocita). mogu da dovedu do značajnog sniženja vrednosti faktora rizika holesterol/ HDL –holesterol i indeksa ateroskleroze LDL/HDL holesterol.
Šta je ateroskleroza i uzorci nastanka?
Naziv ateroskleroza potiče od grčke reči athero – kašasto, i reči skleroze- tvrdo. Ateroskleroza je patološki proces u kojem dolazi do nakupljanja masnih supstanci, holesterola, delova mrtvih ćelija i kalcijuma u unutrašnji zid arterije. Obično pogađa velike i srednje velike arterije. Tek posle 65. godine, nakupljanje stranih materija i stvaranje plakova predstavlja normalan proces starenja.
Ateroskleroza pre tih godina izaziva ubrzano starenje krvnih sudova i bolest je koja skraćuje život. Aterični plakovi mogu da narastu dovoljno da značajno smanjuju protok krvi kroz arterije. Glavne komplikacije nastaju kada je zid arterije toliko istanjen da može da dođe do pucanja. Usled ovog procesa, dolazi do izliva i mogućnosti stvaranja ugrušaka krvi koji može da zaustavi protok krvi u vidu tromboze ili embolije, ako ode na neko drugo mesto u telu. Ateroskleroza je tihi ubica, napreduje sporo i sigurno a simptome daje tek u odmakloj fazi bolesti.
Simptomi
Ateroskleroza obično ne uzrokuje simptome sve do trenutka kada dođe do značajnog začepljenja arterije. Tada se pojavljuju prvi simptomi slični angini pectoris ili infarktu, i tada mnogi ljudi saznaju da imaju ovaj problem. Anginozni bol u grudima, osećaj nelagodnosti i pritiska, jedan je od znakova da srčani mišić ne dobija dovoljno kiseonika i samim tim da postoji neko zakrčenje. Osećaj može da se širi u predelu ramena, ruke i vrata. Emocionalni stres može izazvati anginozni bol. Kada se aterosklerotični plak nalazi u karotidnim arterijama (arterije vrata, koje obezbeđuju mozak kiseonikom) i izazove njihovo suženje, javljaju se simptomi moždanog udara. Ovi simptomi uključuju naglu utrnulost, slabost i vrtoglavicu. Aterosklerotično suženje arterija donjih ekstremiteta može dovesti do ukočenosti, bola, a ponekad i opasne infekcije.
Odobrilo Ministarstvo zdravlja Republike Srbije: Uverenje broj 11124/2017
