Čaj od gloga

Morfološke osobine gloga i nalazišta

Kod nas tek se u novije vreme sve više upotrebljavaju lekovi od gloga.

Beli i crveni glog su trnoviti žbunovi. Mlade grančice su malo dlakave ili gole, sa trnovima na krajevima izdanaka ili u njihovom pazuhu. Listovi su rombični do jajasti sa 3-7 zašiljenih režnjeva kod belog gloga i okruglasto-jajasti sa 3-5 zaobljenih režnjeva kod crvenog gloga. Cvetovi gloga su bele boje, rede ružičasti i do 12 cvetovaje skupljeno u cvasti na krajevima izdanaka.Plod je crvena koštunica sa jednim semenom (beli glog) i dva semena (crveni glog).

Glog raste u srednjoj i južnoj Evropi i zapadnoj Aziji. Glog cveta rano u proleće i tada se sakupljaju same cvasti ili sa mladim listovima. Cvetovi se beru kad je u cvasti polovina cvetova otvorena, a druga polovina još u pupoljku. Beru se cele cvasti po suvom i sunčanom vremenu, u korpama pažljivo prenose i u što tanjem sloju suše na promaji i u hladu, bez prevrtanja da se ne izlome. Cvetovi su izrazito mirišljavi i primamljivi za pčele. Osušena droga je blagog mirisa. U nekim zemljama glog se gaji kao živa ograda uz polja i puteve. U vrtovima se uzgaja onaj sa ružičastim cvetovima.

Glog je široko rasprostranjen i u našim krajevima. Najviše ga ima u suvim hrastovim i bukovim šumama i na ogoljenim, kamenitim i suvim mestima. Crveni glog je nešto osetljiviji na kontinentalnu klimu. Inače, beli glog je rasprostranjeniji od crvenog.

CRVENI GLOG BILJKA

Ova žbunasta biljka s atraktivnim crvenim bobicama blagotvorno deluje na srce, a ima i mnoga druga lekovita svojstva. U proseku naraste oko  2 m u visinu,ali su u šumama razvije do čak 8 metara u visinu. Gloginje ili glogove bobice su okruglasti, crveni plodovi žbunastog drveta gloga. Ukus im je prilično gorak i kiseo sve do prvih mrazeva, nakon čega postaju mekše i ukusnije. Gloginje sadrže vitamin C, provitamin A, vinsku i limunsku kiselinu, šećere i mnogo pektina, zbog čega su pogodne za spravljenje džemova, marmelada i ukusnih domaćih pekmeza. Listovi kod ovog žbuna imaju nazubljen izgled ,dok su cvetovi blago rozkasti ili skroz bele boje ,imaju dosta opor,snažan i pre svega jak neprijatan miris. Najpoznatiji recept od cvetova i listova upravo je glogov čaj za srce.

Crveni glog biljka je koja cveta u 5 i 6 mesecu (maj i jun),stoga je u narodu prozvana i majskom ružom.Glog biljka može da posluži i kao prirodna živa ograda,jer ima jako lep izgled. Ekstrakt koji se dobija od listova biljke pomaže bolju cirkulaciju ,te ojačava naš srčani mišić. Upravo zbog ovog svog lekovitog dejstva,preporučuje se i nešto mlađim osobama čija je svakodnevica stresna,kao odlična preventiva uz već ranije pomenuti glogov čaj.

CRVENI GLOG KAO LEK

Osim gore pomenutih koristi za naše zdravlje koje nam omogućuje treba reći da crveni glog spada u biljke s najjačim smirujućim dejstvom. Pomaže u slučaju hroničnog umora, manjka i nedostatka energije, nemirnog i lošeg sna, teškog disanja, vrtoglavice, jakog lupanja srca, šuma u ušima i nervne napetosti. Glogov čaj je prirodni diuretik, što znači da podstiče izbacivanje vode iz organizma, pa je veoma koristan u procesu mršavljenja, ali i u slučaju edema, celulita i bolesti zglobova. Preparati gloga se preporučuju u klimaksu,jer olakšavaju simptome poput lupanja srca, nervoze i razdražljivosti.

Zbog pada nivoa estrogena žene u menopauzi izložene su povećanom riziku od kardiovaskularnih bolesti, naročito kada je reč o hipertenziji i povišenom holesterolu, glavnim uzročnicima infarkta, a glogove bobice su najbolje prirodno sredstvo za sprečavanje ovih oboljenja.Tinktura od gloga poseduje i protivupalna svojstva, zbog čega je korisna u slučaju promena na zglobovima,ali i kod upale  creva odnosno ulceroznog kolitisa. lako se dobro podnosi i nema nekih neželjenih dejstva glog se ne preporučuju tokom trudnoće i dojenja.

Hemijski sastav gloga i upotreba

U lekovite svrhe koriste se osušeni cvet i list i zreo plod gloga. Cvasti se beru pre nego što se potpuno razviju i suše u tankom sloju u hladovini, na promaji, da zadrže prirodnu boju. Sa cvastima se obično beru i mladi listovi, pa se takva droga deklariše kao Crategi folium cum flore.Plod gloga se bere zreo bez drške.Najvažniji sastojci gloga su razni flavonoidi do 2%, od kojih su glavni hiperozid i viteksin, do 3% procijanidina (leukoantocijanidina).U plodovima gloga ima više hiperozida, a u listovima ima više viteksina.Ostali sastojci su amini, katehini, fenolkarbonske kiseline, triterpenske kiseline, steroli i drugo.

Svež sok, biljni lekoviti deo ili droga, jednostavni galenski oblici, alkoholno-vodeni ekstrakti i fito-preparati izrađeni od gloga koriste se kao dopunska terapija za oslabljeno srce, ali i kao preventiva.

Preparati i čaj od gloga

• pojačavaju snagu kontrakcije srca
• šire krvne sudove i snižavaju povišeni krvni pritisak
• koriste se i za uspostavljanje normalnog srčanog ritma
• čaj od gloga deluje i kao blagi diuretik

Povoljni efekti terapije čajem od gloga se primećuju posle najmanje 6 nedelja. Danas se uglavnom izrađuje standardizovani ekstrakt gloga, a od njega različiti tečni ili čvrsti fitopreparati.

Ekstrakt se priprema od suve usitnjene droge, a kao rastvarač koristi se 45% ili 70% etanol. Odnos droga-rastvarač je 4-7:1.

U našoj zemlji je Institut za proučavanje lekovitog bilja ,,Dr Josif Pančić” u Beogradu, među prvima proizveo preparat u obliku rastvora i kapsula, na bazi standardizovanovanog ekstrakta gloga, Fortikor.Biljna apoteka Mediflora ima u svojoj ponudi preparat CARDIOPLANT, biljne kapi na bazi gloga, matičnjaka, valerijane, bele imele, kestena i lincure.

ČAJ OD GLOGA PRIPREMA